«Дарё» ўтиб бораётган ҳафтанинг қизғин баҳсларга сабаб бўлган твитларини диққатингизга ҳавола этади.
«Ҳар йили дунё уммонларига 13 миллион тонна пластик чиқинди ташланмоқда. Бу чиқиндиларнинг 50 минг тоннаси Таиландга тўғри келади. БМТ Тараққиёт дастури ва унинг ҳамкорлари пластикдан ифлосланишга қарши янги ҳаракатни бошлади», – БМТ.
13 million tonnes of plastic end up in our ocean every year.
— United Nations (@UN) September 3, 2019
50,000 tonnes come from Thailand.@UNDP and partners have launched a new campaign to #BeatPlasticPollution there.https://t.co/yXpyuJb1qU
«Мен ХХ аср авлодига мансубман, сизлар эса XXI аср авлодисиз. Ўтмиш ўтмишда қолиши керак, биз ўтмишни ўзгартира олмаймиз. Аммо биз ўтмишдан сабоқ олишимиз керак. Бир нарса аниқки, инсониятнинг келажаги сизнинг қўлингизда», – Далай Лама.
I belong to the 20th century generation, while many of you belong to the 21st century. What’s past is past, we can’t change it, but we can learn from it. What is clear is that the future of humanity is in our hands.
— Dalai Lama (@DalaiLama) September 3, 2019
«Хавфсизлик камари инсонлар ҳаётини қутқаради. Туркияда автотранспорт билан боғлиқ кўнгилсиз ҳодисалар асосан шаҳарларда юз беради. Йирик автоҳалокатларда хавфсизлик камарини тақиб олган йўловчиларнинг 24,8 фоизи ҳаттоки тан жароҳати олмаслиги аниқланди. Бу рақамлар хавфсизлик камарининг нақадар муҳим эканлигини кўрсатмоқда», – TRT Haber телеканали.
Emniyet kemeri hayat kurtarıyor...
— TRT HABER (@trthaber) September 2, 2019
Trafik kazasında ölümlerin yüzde 35’i şehir içinde meydana geliyor. Büyük kazalarda emniyet kemeri kullananların yüzde 24,8’i yara bile almıyor. Bu çarpıcı rakamlar emniyet kemerinin önemini gözler önüne seriyor.https://t.co/mlNPY2oz6m pic.twitter.com/vpjrwTXZFg
«Жанубий Кипрнинг грек ҳукумати Россия олдидаги қарзларини тўлади», – NTV телеканали.
Güney Kıbrıs Rum Yönetimi, Rusya'ya borcunu ödedi https://t.co/kgCi8L6h2h pic.twitter.com/0MyznOYejs
— NTV (@ntv) September 2, 2019
«2018 йилда халқаро туризмга энг кўп пул сарфлаган мамлакатлар ўнталиги:
Хитой – 277 миллиард доллар;
АҚШ – 144 миллиард доллар;
Германия – 94 миллиард доллар;
Буюк Британия – 76 миллиард доллар;
Франция – 48 миллиард доллар;
Австралия – 37 миллиард доллар;
Россия – 35 миллиард доллар;
Канада – 33 миллиард доллар;
Корея – 32 миллиард доллар;
Италия – 30 миллиард доллар.
Аҳолиси 1,4 миллиард бўлган Хитойнинг 10 фоиз аҳолиси хорижга чиқар экан. Бу кўрсаткич 2027 йилда 300 миллионга етиши тахмин қилинмоқда», – Алпер Учўқ, Германия турк саноати ва бизнеси ассоциацияси вакили.
2018'de en fazla uluslararası turizm harcaması yapan 10 ülke (Milyar $)
— Alper Üçok (@AlperUcok) September 3, 2019
Çin 277
ABD 144
Almanya 94
Britanya 76
Fransa 48
Avustralya 37
Rusya 35
Kanada 33
Kore 32
İtalya 30
-1.4 milyar nüfuslu Çin'in %10'u ülke dışına seyahat ediyor. 2027'de bunun 300 milyona ulaşması bekleniyor pic.twitter.com/tKQFQXYM0B
«Браво! Жанубий Корея дунёдаги энг маълумотли мамлакатлардан бир экан. Университетлар битирувчилар сони дунёдаги энг юқори бўлган мамлакат. Бундай ютуқ ривожланиш, мустаҳкам соғлик ва узоқ умр кўришга йўл очади», – Эрик Солхейм, норвегиялик сиёсатчи.
Bravo!
— Erik Solheim (@ErikSolheim) September 4, 2019
South Korea 🇰🇷 is one of the most well educated societies in the world. Highest percentage of university graduates anywhere. 👍
Such an achievement - and paving the way for prosperity, good healt and long life! 👏👏👏
pic.twitter.com/q2TmX3r8C7
«Туркия ва фуқаролар уруши кетаётган мамлакатлардаги инфлясия даражаси:
Сурия – 1,1 фоиз;
Ливия – 7,1 фоиз;
Украина – 9,1 фоиз;
Туркия – 15,1 фоиз», – Ўзжон Қозиўғли, Dunya газетаси колумнисти.
İç savaş yaşayan ülkeler ve TÜRKİYE’de
— Özcan KADIOĞLU 🇹🇷 (@okadioglu) September 3, 2019
Enflasyon ;
Suriye 🇸🇾: % 1,10
Libya 🇱🇾: %-7,10
Ukrayna 🇺🇦: % 9,10
Türkiye 🇹🇷:% 15,01
«Айримларнинг фикрича, Британиянинг яхши кунлари тарихга айланган. Бундай одамларга қарата мен шундай жавоб бераман: ‘Сиз қаттиқ адашяпсиз’», – Борис Жонсон, Буюк Британия бош вазири.
Some think Britain’s best days are behind us. To those people I say: you are gravely mistaken. 🇬🇧 pic.twitter.com/LGWWdO349j
— Boris Johnson (@BorisJohnson) September 6, 2019
«Японияга саёҳат қилмоқчисиз, аммо япон тилини билмаслик сизни бу фикрдан қайтармоқдами? У ҳолда мазкур гаджетлар сиз учун суҳбат қилади», – Bloomberg Tic Toc нашри.
Want to travel to Japan but can't speak Japanese?
— Bloomberg Originals (@bbgoriginals) September 6, 2019
These translation gadgets are ready to do the talking for you pic.twitter.com/HayyViJzwV
«Тухум Қора денгиз ҳудудида бундан 300 йил олдин ҳам савдо маҳсулоти бўлган. Усмонлилар салтанати архиви тарихий ҳужжатларида 1730 йилларда кимлар тухум савдоси билан машғул бўлгани ҳолда Украинанинг Варненск портидан Истанбулга тухум келтиргани ҳақидаги маълумотлар сақланган. Бугун Украина муҳим тухум экпортчисидир», – Али Булут, Украинадаги турк тадбиркори.
Yumurta 300 yıl öncede Karadenizde ticareti yapılan bir üründü. 1730 tarihli bu Osmanlı arşiv belgesinde Varna İskelesi’nden İstanbul’a yumurta getirenlerin isimlerinin yer alıyor. Bugünlerde ise Ukrayna önemli bir yumurta ihracatçısı. pic.twitter.com/mJmQgt8WKr
— Ali Bulut 🌾 (@AlBlt) September 8, 2019
«Ҳар 40 сонияда дунёда ўз жонига суиқасд қилиш ҳолати қайд этилади. @WHO халқаро соғлиқни сақлаш ташкилотидан маслаҳатлар, агар кимдир ёрдамга мухтож бўлса» – БМТ.
Every 40 seconds, someone, somewhere in the world, dies by suicide. @WHO
— United Nations (@UN) September 9, 2019
explains what you should know if you are worried about someone: https://t.co/ZcHB6gI9lq pic.twitter.com/nfF5hp6XVr
«1970 йилларда Марказий Осиёдан Москвага келган мигрантлар», – Россияни тадқиқ қилиш институти.
SSCB'de 1970'li yıllarda Moskova'ya gelen Orta Asya'lı Göçmenler pic.twitter.com/zdXxKqWZ36
— Rusya Araştırmaları Enstitüsü (@rusencenter) September 9, 2019
Жаҳонгир Эргашев тайёрлади.
Изоҳ (0)